Zbog svog nesvakidašnjeg izgleda, havortija se savršeno uklapa u gotov svaki prostor i doprinosi interesantnom vizualnom doživljaju.

Havortija poseduje bogatu istoriju, te njena priča kreće od evropskih kolonista koji se lepotu ove biljke otkrili sredinom 17-og veka. Danas, havortija je jako poznata i neretko krasi domove širom sveta, a u Evropi se gaji već gotovo 400 godina. Prirodno raste najčešće u senci stena ili zatrpane u pesku.

Izvor Pinterest: Havortija Fasciata

Kao što smo pomenuli, havortijina lepota se ogleda u listovima koji su mesnati i zašiljeni. Tokom razvijanja, havortija stvara gusto zbijene rozete koje odaju izgled nesvakidašnjeg cveta. U zavisnosti od vrste, njene rozete mogu biti položene,uske ili visoke. Takođe ono što međusobno razlikuje vrste ove biljke su raznoliki oblici, boje i veličine listova. Interesantno je što svaka vrsta ima svoju specifičnu boju listova, koja varira od zelene, braon, crvene do gotovo tamnih nijansi. Pored navedenih karakteristika, ono što posebno upotpunjuje lepotu havortije su diskretni beli cvetovi.

Izvor Pinterest: Havortija Coarctata sa tamnijim listovima

Havortija – nega

Havortija nije previše zahtevna, sa tim što je za adekvatnu negu neophodno znanje o bolestima koje najčešće napadaju ovu biljku , kao i kada je period odmora i cvetanja itd.

Naime, pravilna nega ogleda se u:

1. zalivanju
2. adekvatnoj svetlosti
3. temperaturi
4. presađivanju
5. prihrani

Pored nege, korisno je da znamo i :

1. koje bolesti su najčešće kod havortije
2. kada je period cvetanja
3. kada je period odmora
4. kako se havortija razmnožava

Izvor Pinterest: Mlada havortija

Havortija – zalivanje

Pomenuli smo da havortija dolazi iz toplijih krajeva, gde je navikla na takoreći pustinjske uslove, zbog čega je neophodno znati kako postupati sa zalivanjem u svakom godišnjem dobu:

• Leti ovoj biljci će biti dovoljno zalivanje jednom u dana
• Tokom proleća i leta dovoljno je da to činite jednom u 10 dana
• Zimi je ova radnja najmanje potrebna. Tada je idealno da svedete zalivanje na jednom na svake dve nedelje.

Stručnjaci ističu, da bez obzira na godišnje doba, Vašu havortiju zalivate mekom i mlakom vodom koja je dobro filtirirana. Cvet ove biljke takođe dobro podnosi nisku vlažnost.

Kako bi izbegli truljenje Vaše biljke, neophodno je da znate da voda koja ostane u saksiji mora biti isušena, pa tek tada možete da nastavite sa zalivanjem. Takođe, korisno je da havortija dobije iznenađenje tokom leta, te joj možete jednom nedeljno pokloniti obilano kupanje in a taj način oponašati tropsku kišu.

Adekvatna svetlost

Najbolji položaj za havortiju je upravu na mestu gde nema direktne sunčeve svetlosti. To ne znači da biljku trebate postaviti u mračan deo, havortija itekako voli svetlost, ali ne i direktnu.

Zbog ovih odlika, najbolje mesto za havortiju je prozor u stanu, kući ili Vašem ličnom prostoru. Stručnjaci preporučuju da leti Vašu biljku premestite na balkon ili terasu, jer je to ipak godišnje doba koje havortija najviše voli. I tada trudite se da nađete položaj na kom ona ne bi bila izložena direktnoj i preterano jakoj sučevoj svetlosti.

Izvor Pinterest: Havortija zebra

Temperatura

Temperatura koja je pogodna za havortiju takođe varira u zavisnosti od godišnjeg doba:

• tokom leta i proleća idelana temperatura je od 18 do 27 ºC
• zimi najpogodija temperatura za havortiju je od 12 do 13 ºC

Neophodno je znati da ukoliko temperatura padne na 5 ºC, Vaša biljka će najverovatnije uginuti, zato potrebno je da vodite računa i obezbedite havortiji optimalnu temperaturu.

Havortija – presađivanje

Pružamo Vam uputsvo za presađivanje havortije koje je podeljeno u pet etapa:

1. Za početak, potrebno je da nađete plastičnu ambalažu koja je plitika, ali široka.

2. Havortija treba da poseduje neutralno tlo čiji je sastvav peskovit.

3. Drenaža tla ove biljke je zaista neophodna, zato to havortija ne preferira stajaću vodu. Kako bi izbegli presađivanje svake godine, napravite nekoliko rupa na dnu posude.

4. Otpočnite presađivanje pažljivim izvlačenjem biljke iz posude. Ukoliko biljka poseduje deo korena koji je osušen ili oštećen – ne brinite, to se lako rešava orezivanjem tog dela.

5. Na kraju, havortiju možete smestiti u novu posudu i otpočnite umereno zalivanje jednom u 2 nedelje.

Nešto više o presađivanju možete pročitati na sajtu ,,ArtNit’’

Izvor : Pinterest

Havortija – prihrana

Havortija se prihranjuje od proleća do početka jeseni, odnosno od maja do seprembra. Stručnjaci navode da je za prihranu ove biljke najpogodnije mineralno đubrivo za kaktuse koje možete naći u cvećarama i poljoprivrenim apotekama. Havortija se prihranjuje jednom u mesec dana i to odmah nakon zalivanja. Bitno je voditi računa i ne preterati sa prihranom jer to može izazvati:

• promenu boje listova
• oronuo izgled bilje
• naglo propadanje

Nešto više o prihrani možete pročitati na našem blogu: Idealna prihrana za cveće i biljke

Izvor: Pinterest

Koje su najčešće bolesti havortije?

Havortija važi za snažnu biljku, ali uprkos tome, postoje štetočine koje je neretko napadaju i prave podlogu za nastanak bolesti. Za Vas izvdojili smo tabelu sa najčešćim uzrocima, kao i rešenja za iste:

Havortija je zaista neodoljiva biljka i gotovo svako bi poželeo da svoj prostor obogati ovom egotičnom lepoticom. Stavljajući njenu lepotu po strani, vrlo često je vreme koje posedujemo za negu naših biljaka ključan problem, tako da smo dolučili da Vam predložimo nekoliko biljaka koje su za nijansu skromnije kada je u pitanju tretiranje i nega:

1. Apsidistra
2. Filadendron
3. Eukaliptus
4. Sanseverija
5. Dracena

Havortija – period cvetanja i odmora

Ukoliko adekvatno ispoštujete naše savete za negu, havortija će u Vašem domu bez problema cvetati. Naime, havortija cveta:

• u rano proleće i u
• rano leto

Kada dođe jesen, pa zatim zima, havortija je u fazi odmora i mirovanja. Tada je bitno povesti računa o temperature koja je idealna za havortiju u ovom periodu, a pomenuli smo je u delu o nezi. Pored temperature, bitno je voditi računa o svetlosti, obzirom da je tokom ovog perioda havortija skromna i mirna, svetlost će joj biti jedan od primarnih faktora za razvoj i opstanak.

Izvor: Pinterest

Havortija – razmnožavanje

Metoda razmnožavanja sa bočnim izdancima je najefikasnija i najpogodnija za ovu biljku. U toku prolećne tranplantacije potrebno je da:

1. Bočni deo koji formira svoje mlade korene pažljivo orežete nožem
2. Pogodno je da orezane korene tretirate drobljenim ugljom
3. Nakon tog potrebno je se koreni osuše nekoliko sati i potom stave na vlažnu podlogu
4. Strčnjaci ističu da zalivanje prva 4 dana maksimalno izbegnete

Koristeći naše savete, uspešno ćete obezbediti pravilan razvoj i rast vaše mlade havortije.

Havortija – cena

Cena ove biljke je zaista relativna stvar, ona zavisi od mnogih faktora, kao što su tržišne ponude, sama vrsta biljke i još mnoštvo drugih fakotra. Najčešća cena se kreće od 200,00 do 500,00 rsd. Za više informacija možete nam se obratiti putem mejla ili broja telefona.

Zdravim biljkama je potrebno zdravo tlo za zdrav rast, kako bi mogle precizno da upijaju ono što im je potrebno.

Tlo mora da sadrži minerale i neophodne životne sadržaje u zemljištu. Istraživanja pokazuju da široko rasprostranjena upotreba sintetičkih đubriva dovodi do toga da zemljište više ne poseduje potrebnu biologiju za zdrav rast biljaka.

Đubriva potiču iz vremena kada se nije shvatao dugoročni uticaj na tlo. Za poljoprivrednike je đubrivo bilo čudo, žetve su bile udvostručene, a uzgajivači su mogli da obezbede potrebnu hranu za stanovništvo.

Međutim, sada, nakon godina korišćenja sintetičkih đubriva, očigledni su efekti na kvalitet zemljišta. Sve više se uviđa da u zemljištu ostaje sve manje hranljivih materija, što za rezultat ima biljke koje brzo postaju slabe i bolesne jer više nisu zaštićene bakterijama i gljivicama, već ih, naprotiv, ONE NAPADAJU!

Pored toga, korišćenje đubriva znači da poljoprivrednici danas treba da oru dublje, jer se zemlja brzo sabija. Ovo je skup posao za poljoprivrednke i katastrofalan je za tlo. POSTOJI BOLJI NAČIN!

Nije toliko široko poznato, ali koreni biljaka se mogu lakše razvijati u okruženju bogatom starim korenima. Danas se to primenjuje oranjem na 25 centimetara.

To znači da se biljka zaista bori da stigne do hiljada prolaza koje su druge biljke stvorile svojim korenima. Često čak i ne dopiru do ivice pluga što je uzrokovano oranjem zemljišta teškim mašinama.

Metoda površinske obrade može ponuditi rešenje za ovaj problem. Ova plitka obrada zemljišta znači da koreni brzo mogu pristupiti prolazima koji su ostavljeni razgradnjom korena koji se raspadaju.

U takvoj situaciji oni moraju raditi jako teško onda kada stignu do krajnjih tačaka prolaza. To znači da se mogu ukoreniti dublje, iz godine u godinu i obezbediti da još više tla i vode bude dostupno za rast.

Suočavanje sa bolestima prskanjem čini tek nešto više od suzbijanja simptoma. Zdrava biljka je u stanju da se odbrani od većine biljnih bolesti. Kao odgovor na negativan efekat upotrebe đubriva, pesticidi se koriste da bi se spasila žetva.

Zaključak koji možemo da izvučemo je da će biljke kojima se daje samo đubrivo, na kraju će uvek postati bolesne. Đubrivo je direktni uzrok korišćenja većine pesticida. Da bi se rešio globalni problem đubrenja, začarani krug se mora prekinuti!

Pitanje koje moramo postaviti jeste kako možemo poboljšati tlo. Odgovor je iznenađujuće jednostavan ali zahteva neka objašnjenja.

KAKO BILJKE RASTU?

Baš kao i svaki drugi organizam na planeti, biljka ne funkcioniše samostalno. Zdravlje zavisi od partnerstva između specijalnih bakterija i gljivica. To je velika tajna MIKORIZE!

Da bismo imali divan sistem zasnovan na razmeni proizvoda, moramo imati prisutnost tri stvari:

• Biljke
• Gljive
• Bakterije

Često se pitamo iz kog razloga ne možemo da proizvedemo povrće onog ukusa kao nekada u starija vremena, iako smo primenili iste tehnike organske proizvodnje?

Naši preci nisu ni bili svesni da su kultivisanjem zemlje spajali kilometarske niti mikoriznih gljiva sa korenima drugih biljaka i da su upravo ta spajanja zaslužna za ukus, miris i kvalitet useva!

KAKO TO FUNKCIONIŠE?

Gljive i bakterije se snabdevaju hranljivim materijama iz zemljišta, koje bi inače bile teško dostupne. U zamenu za ovo, biljka isporučuje šećere u obliku glukoze. Da bismo objasnili sistem, objasnićemo bakterije i gljivice odvojeno.

RHIZOBACTERIA (KORENSKE BAKTERIJE)

Biljke imaju problem! Njihovi fini korenski apsorpcijski resursi imaju ograničen kapacitet. One koriste samo četiri do sedam posto zapremine zemlje i u proseku nisu deblje od vlasi kose. One ne žive dugo, samo jednu do tri nedelje. Možemo zaključiti, biljkama je potrebna spoljna pomoć.

Biljke koriste svoje apsorpcione korene da uspostave partnerstvo. Ako ne mogu pronaći partnera, umreće. Ako uspeju, to je početak divne veze. Od sada se može stvoriti simbioza. Iskorišćavanje minerala iz zemljišta nije lako, ali su korenske bakterije specijalizovane za ovaj proces, posebno kada je u pitanju oslobađanje fosfata, što je veoma važno za biljku.

Ove bakterije takođe obavljaju bezbroj drugih važnih zadataka, uključujući i jednu koja je vrlo posebna. Korenske bakterije formiraju neku vrstu prirodnog sistema odbrane oko korena. Sve što napada biljku drži se izvan fizičkom prisutnošću ovih korenskih bakterija. One obezbjeđuju da nema mesta za bakterije koje uzrokuju bolesti. One imaju svoj interes za to, jer im biljka pruža hranu.

Međutim, bakterijama je takođe potrebna pomoć. Oni nisu putnici. Bakterijske kolonije se ne pomeraju napred-nazad od minerala do korena.

MYCORRHIZA (SIMBIOZA IZMEĐU GLJIVE i KORENA)

Većina minerala pronađenih u zemljištu, nalazi se izvan dometa korena, a time i van dometa korenskih bakterija. Oni mogu živeti samo blizu korena kao što smo videli pre, zato što je zona apsorpcije stoga veoma ograničena. Gljivice mikorize mogu drastično povećati apsorpcioni kapacitet. Možda zvuči kao posledica modernog razvoja, ali to nije.

Mikorizalne gljive su uvek postojale, ali zbog modernizacije je zanemarena njihova uloga. Zbog dugogodišnjeg korišćenja sintetičkih đubriva, mikoriza se sporadično nalazi u poljoprivrednim zemljištima. Mikorizalne gljive su uvek živele u simbiotskom odnosu sa biljkama. Mikorizalne gljive formiraju žive veze unutar korena i stvaraju sistem apsorpcije i transporta. Ovo je od suštinske važnosti za zdrav rast biljaka. Mikoriza u korenima je isto tako normalna kao hlorofil u listovima. Ovo je van sumnje.

Kako je rečeno u predhodnom tekstu, biljni koreni koji vrše apsorpciju su debeli 0.2 milimetara. To znači da oni mogu rasti samo u makroporama. Gljivične niti su još tanje od većine bakterija. Debele su samo tri mikrona. To znači da ove tanke niti lako rastu u mikro porama, gde se čuva većina hranljivih materija i vode. Bez pomoći, biljka nikada ne bi mogla doći do ovih područja. Ne samo koren već i gljivične niti su odgovorne za apsorpciju hranljivih materija i vode. Duge, tanke gljivične niti koje u potpunosti preuzmu materijale iz korena, mogu da obezbede otpornost na bolesti. Minerali koji se nalaze na velikoj udaljenosti, a vezani su za gvožđe i kalcijum, sada su lakši za apsorpciju.

Te fine niti ili hife mogu lako dostići dužinu od kilometra, u samo jednoj kašičici zemlje. Mikorizalne gljive prouzrokuju apsorpcioni kapacitet u proseku 7 puta veći. To znači da se uzgajanje može učiniti uz manji utrošak vode i da korov ima daleko manje šanse da uspeva, zbog konkurencije u prostoru. Korist za gljive je glukoza koju proizvode biljke. Korist za biljke je veća apsorpciona zona. Ova jedinstvena i stalna interakcija biljke, bakterija i gljiva, stvara fantastičnu simbiozu. Nagrada koju biljka daje svojim partnerima je voda, minerali i glukoza.

HUMUS

Partnerstvo između tla i korena zahteva zdravu biologiju zemljišta. Zdrava zemlja sadrži organsku materiju iz:

• Mrtvih listova
• Mrtvih korena
• Mrtvih životinja

Ova mrtva organska materija u prirodi, raspadom žive materije, postaje humus. To stvara veliku količinu hrane za život zemljišta i zemljište zadržava puno CO2. Godišnja upotreba đubriva izazvala je nestajanje humusa sa poljoprivrednog zemljišta.

Možete zamišljati humus kao bateriju tla. Tamo se nalazi energija. Energija sa kojom život tla treba da odradi svoj posao. Bez humusa skoro je nemoguće postići prirodni oporavak tla.

Dugo se smatralo da azotno đubrivo stimuliše život tela, jer više bakterija može da raste, ali da bi zadržale ravnotežu ugljenikovog azota, prisiljene su da konzumiraju više organskih materija koje zatim ulaze u atmosferu kao CO2.

Simbioza između biljaka, gljiva i bakterija nije samo sjajno partnerstvo. Ona je apsolutno važna. Bez ovih transformatora organskog materijala, svi bi bežali u višak organskog materijala.

Vraćajući se na pitanje koje smo ranije postavili o tome kako možemo poboljšati tlo, odgovor mora biti na kraju – biljke same poboljšavaju tlo.

One to rade kroz simbiozu između biljaka, bakterija i gljivica. Biljke su zaista jedini faktori poboljšavanja zemljišta.

Ovde se vidi jasna razlika između sistema apsorpcije bez i sa mikoriznim gljivama. Biljka na levoj strani je u potpunosti zavisna od pH vrednosti zemljišta i snabdevanja mineralima.

Biljke s desne strane ima korene koje su u stanju da optimalno samoregulišu pH nivo i apsorpciju putem mikorizalnih gljiva.

Ovo ima za rezultat zdravu apsorpciju, koja savršeno funkcioniše sa organskim đubrivima.

Koristeći ovaj prirodni sistem, postižemo zdravu zemlju koja, zauzvrat, donosi zdrave bilje koje mogu proizvesti zdravo voće i povrće.

Način na koji se bavimo zemljom ima direktan uticaj na emisiju CO2 i nutritivnu vrednost naše hrane, a posebno na ukus i miris koji su nagrada za pravilan uzgoj useva.

AKVAPONIJA KAO SPAS

Akvaponija je prava simbioza biljaka, riba i mikrobakterija.

Ona po svojoj suštini održivog ekološkog lanca rešava sve probleme sa kojima se biljke bore u klasičnim načinima uzgoja. Biljke su danas bolesne, moraju često da se leče i tretiraju.

Biljke u akvaponskim sistemima žive u okruženju koje je bogato organskim materijama i mikroorganizmima što obezbeđuje samim biljkama savršene uslove za rast. Biljke su na taj način otporne i zdrave.

Voda iz akvaponije je čista humusna infuzija. Hranljive materije koje se nalaze u vodi su dostupne biljkama, a korenski sistem se lako formira u biološkim medijumima za uzgoj zbog svoje poroznosti.

Bakterije žive u porama medijuma za uzgoj i ostvaruju pokretač za razbijanje organske materije. Čitav čaroban svet mikro bakterija i mikro bakterioloških operacija se nalazi u sistemu akvaponije, bez kojih ona ne bi mogla da funkcioniše, što nije slučaj u tradicionalnim načinima uzgoja zbog prezasićenosti zemljišta sintetičkim đubrivima.

Sa akvaponijom nema laži. Ako izuzmemo jednu kariku u lancu, ceo sistem se ruši i ne bi mogao dalje da funkcioniše pravilno. To je jedan od najrigoroznijih načina proizvodnje useva i sigurno zaslužuje opravdano mesto u organskoj proizvodnji.

Takođe predstavićemo nekoliko različitih samoodrživih akvaponijskih sistema koji vam omogućavaju da uzgajate svoju zdravu hranu kako za sopstvene potrebe tako i u komercijalne svrhe.

ŠTA JE TO AKVAPONIJA?

Akvaponija je u potpunosti samoodrživa tehnika uzgoja čiste, zdrave hrane. Akvaponija kombinuje sistem hidroponije i uzgoja ribe odnosno akvakulture. U akvaponičkim sistemima voda cirkuliše između tanka sa ribama i biljaka koje uzgajamo.

Akvaponija je ekološki i u potpunosti samoodrživ sistem uzgoja organske hrane bez korišćenja zemlje. Imajući u vidu da biljke gajimo bez zemlje a uz to paralelno gajimo i ribe jasno je da akvaponija objedinjuje različite tehnike u cilju uzgoja zdrave hrane. Upravo zbog toga, napraviti dobar akvaponički sistem nije lak poduhvat jer iziskuje dosta znanja i eksperimentisanja ali da krenemo od početka.

OSNOVNI ELEMENTI AKVAPONIČKIH SISTEMA

SOIL-LESS kultura je metod uzgoja useva bez zemljišta pa čak i bez zemljane podloge gde se umesto zemlje koriste različiti GROWING MEDIA koji se nazivaju i substrati.

Za razliku od hidroponije u akvaponiji se GROWING MEDIA ne koristi kao podloga koja ima savršen balans propustnosti vode, zadržavanja vlaznosti i rastvorenog kiseonika nego i kao biološka površina za mikrobakterijske reakcije.

Da nema bakterija koje vrše složene biološke operacije u podlozi za uzgoj amonijak koji stvara riba bi postao toksičan kako za biljke tako i za same ribe. Međutim, pravi odabir pH neutralne podloge i specifična fitracija vode obezbeđuju odlične uslove za stvaranje korisnih bakterija.

Učesnici u ovakvom agrikulturnom sistemu su riba, biljka i mikrobakterije koje pretvaraju riblji izmet u fantastično đubrivo za biljke. Đubrivo koje se tom prilikom stvara je od hladnokrvne ribe koja ne prenosi Ešerihiju Coli i Salmonelu kao što je to slučaj sa đubrivima toplokrvnih životinja.

Takođe, u akvaponiji se ne koriste antibiotici za ribu i hemijski pesticidi koji mogu da nanesu veliku štetu biljkama. Sa druge strane u akvaponičkim sistemima ribe jednostavno nikada nisu bolesne.

Prirodno uspostavljeno đubrivo u vodi kojom se hrane biljke stvara savršenu osnovu za ubrzani rast useva. Zbog organskog đubriva koje stvaraju ribe i mikrobioloških otpada kao što su biljni ostaci same biljke imaju dvostruko brži rast ali i kvalitetniji i značajno veći prinos. Pri tome zbog same prirode i tehnike uzgoja na ovaj način dobijamo 100% organsku hranu.

Iako nije obavezno, može biti veoma korisno da se u akvaponski sistem uključi još jedan činioc a to je “Kalifornijska glista” koja igra veoma važnu ulogu i filtraciji i stvaranju nutrienata za biljke.

EFIKASNOST I EKOLOŠKI EFEKTI AKVAPONIČKIH SISTEMA

Kada zalivamo biljke u tradicionalnom načinu uzgoja trošimo značajne količine vode jer veliki deo vode zemlja proguta ili ispari. Međutim, akvaponija koristi 90% manje vode za razliku od tradicionalnog baštovanstva jer nema nepotrebnog rasipanja vode. U akvaponičkim sistemima koristimo jedna ista voda koja cirkuliše i troši se jedino ono što usvoji biljka i što ispari u procesu recirkulacije.

U sistemu akvaponije ova efikasnost postiže se zbog toga što voda cirkuliše iz tanka sa ribom kroz filtere i leje u kojima gajimo biljke pa nazad ribama. U filterima se riblji otpad uklonja iz vode prvo koristeći mehanički filter za uklanjanje čvrstog otpada a zatim i kroz biofilter koji obrađuje rastvoren otpad. U biofilteru koji sadrzi GROWING MEDIA sa bakterijama i mikrobima dešava se pretvaranje otpada u nitrat koji je izuzetno hranljiv za biljke. Ovaj proces naziva se nitrifikacija.

Ukoliko bismo iz ovog sistema izbacili biljke i samo prečišćenu vodu vraćali nazad ribama desila bi se akumulacija amonijaka koji je izuzetno otrovan za ribu i nastupila bi smrt ribe.

Akvaponija je veoma produktivan sistem posebno u situacijama kada imamo ograničenje zemlje i vode. Međutim, akvaponički sistemi su po prilično tehnički komplikovani sistemi i zahtevaju značajne STARTUP troškove dok su sa druge strane troškovi održavanja sistema izuzetno mali.

Treba imati u vidu da je akvaponija ekološki prihvatljiv sistem koji proizvodi dva proizvoda: RIBU i BILJKU. Na taj način akvaponija vam omogućava da dobijete ne samo zdravo povrće već i zdravu ribu za vaše domaćinstvo ili komercijalni uzgoj.

EKOLOŠKI EFEKTI AKVAPONIČKIH SISTEMA:

• Zaštita voda – koristi se 90% manje vode. U akvaponičkim sistemima voda i hraljive materije se recikliraju u zatvorenoj petlji koja čuva vodu
• Štiti reke i jezera – da bi se klasično zemljište očuvalo moraju da se koriste velike količine đubriva koje dospevaju u divlje vode. Akvaponija sama proizvodi hranu za biljke, a nedostaci se mogu nadomestiti minimalnim količinama čistih minerala.
• Energetska učinkovitost – sva energija koja se koristi u akvaponiji je električna, te alternativni sistemi (solarna energija, vetrenjače i sl.) mogu da se koriste veoma uspešno za napajanje vaše farme
• Očuvanje zemljišta – Akvaponički sistemi omogućavaju uzgoj 6 puta više biljaka po kvadratnom metru nego tradicionalni načini uzgoja

Pored ovih značajnih prednosti akvaponičkih sistema u odnosu na tradicionalne sisteme uzgoja treba izdvojiti još jednu važnu prednost akvaponičkih sistema u odnosu na hidroponičke sisteme. Naime zbog visoke koncentracije veštačkih đubriva koja se koriste u hidroponiji dolazi do stvaranja tkz. „otrovnog kruga“ zbog čega dolazi do truljenja korena biljaka. U akvaponičkim sistemima, zbog prirodnog načina uzgoja ne postoje takvi efekti i otrovan krug koji je prisutan u hidroponici i akvakulturi ne postoji.

Pored toga što akvaponički sistemi zahtevaju određena ulaganja u startu, zbog izuzetno niskih troškova održavanja i ekoloških efekata oni predstavljaju jedan od najefikasnijih vidova uzgoja koji kroz eksploataciju na kraju štedi novac, energiju, vodu i druge vredne resurse.

Akvaponično baštovanstvo eliminiše prisustvo korova i bol u leđima kao i prisustvo životinja i štetočina u bašti.

Poslovi i obaveze se drastično smanjuju i ostaju samo prijatni zadaci hranjenja ribe i uživanje u praćenju napredovanja useva.

Umesto korišćenja prljavih zemljanih podloga i hemijskih rešenja za uzgoj biljaka akvaponija koristi visoko hranjljive riblje otpade koji sadrže sve potrebne hranljive materije za optimalni rast biljaka. Takva voda se može koristiti neograničen broj puta i u sistem se dodaje se samo onoliko vode koliko kroz proces usvoji biljka i koji ispari usred cirkulacije.

OSNOVNE TEHNIKE UZGOJA U AKVAPONIČKIM SISTEMIMA

U akvaponičkim sistemima postoje dve glavne metode koje se najčešće koriste:

1. Raft sistemi
2. Media based sistemi

RAFT AKVAPONIČKI SISTEMI

Raft akvaponički sistemi su sistemi za uzgoj zasnovani na principu splava u kojem splav od stiropora pluta u bazenu ili kanalu koji je ispunjen vodom, zasićenom đubrivom od ribljeg otpada, koja je pročišćena filtracijom. Veoma je važno napomenuti da se krupne otpadne čestice SOLIDI moraju izdvojiti filtracijom jer bi u suprotnom došlo do stavaranja novog amonijaka koji je toksičan za ribu. Biljke su smeštene u rupe na splavu pri čemu je koren slobodan u vodi. Ovaj metod je veoma pogodan za komercijalnu akvaponiju posebno za određene biljne kulture kao što su zalena salata, spanać, bosiljak, origano . . .

Ideja za ovakav vid proizvodnje preuzeta je od starih astečkih plemena koji su uzgajala useve na splavovima postavljenim po jezerima i rekama 2.000 godina p.n.e.

MEDIA BASED AKVAPONIČKI SISTEMI

Kod MEDIA BASED akvaponičkih sistema biljke se gaje u internim medijima sadnje kao što su:

• šljunak – sadrže ga lokalne reke i jednostavan je za rukovanje. Relativno je jeftin ali može da sadrži krečnjak koji će vremenom podizati pH vrednost.
• agroperlit – je ekspandirani stiropor različitih granulacija. Najveći granulat bi bio i najpogodniji za uzgoj upravo zbog veće sposobnosti za drenažu i odnosa kiseonika.
• hidroton kugle – „hydroton“ „clay balls“ ili LECA su u stvari expandirane kugle od gline pečene na 900 stepeni. Mogu da se nađu u različitim dimenzijama, a preporučuje se veći prečnik da bi se sprečila začepljenja.
• kokosov treset – je prirodni nus proizvod kokosa. To je prirodno obnovljiv resurs. Neutralan organski GROW MEDIA sa odličnim zadržavanja vlage i kvalitetom drenaže.
• vermakulit – je prirodni mineral koji je konvencionalno miniran u formu šljunka. Treba imati u vidu da prirodni vermakulit može da sadrži azbest koji je opasan po zdravlje i obavezno ga nabavljati od industrijskih resursa koje je lako proveriti.

Medium based akvaponički sistemi najprikladniji su za kućnu upotrebu.

OSNOVNI IZAZOVI AKVAPONIČKIH SISTEMA

Mnoštvo naučnih disciplina i različitih tehnika je uključeno u projektovanje jednog sistema akvaponije.

Jedna od ključnih stvari je izračunavanje količine i odnosa činioca sistema:

• Vode
• Ribe
• Biljaka
• Biološke površine za uzgoj

Za razliku od hidroponskih sistema u kojima se gaje pojedinačne vrste biljaka odn. “mono kultura” u akvaponiji je dozvoljeno mešanje i gajenje različitih vrsta biljaka zajedno i nije neophodan plodored.

Suština akvaponije je upravo kruženje Azota kao najvažnijeg faktora rasta biljaka. Azot dobijamo tako što hranimo ribu jer hrana za ribu sadrži određeni procenat proteina koji se biološkim procesima u ribi razlaže u amonijak i biva izlučen u vodu. Taj proces se naziva “ulazom u bioreaktor”.

Nakon toga razloženi amonijak nailazi na nitrifikacione i druge bakterije koje se nalaze u medijima za uzgoj. One ga daljim procesima razlažu u Nitrit pa u Nitrat. Nitrat je oblik amonijaka koji je hranljiv za biljke. Biljka usvaja takav oblik razloženog amonijaka što se drugim rečima zove hemijska filtracija vode. Ne samo da se izlučeni amonijak filtrira kroz biljku nego biljka stvara novi molekul vode i time čini okruženje za život ribe konstantno čistim.

U takvoj sredini gde je zastupljena simbioza između ribe i biljke još jednu važnu ulogu igra alkalnost vode. Alkalnost i kiselost vode takozvani pH (power of nitrogen) je zavisni faktor za dostupnost nutrienata biljkama.

Nutrienti koje smo dobili od ribe ne moraju da budu u dostupnom obliku ako nismo pratili i podesili pH vrednost vode. Drugim rečima biljka određene nutriente absorbuje samo pri specifičnim pH vrednostima vode i zbog toga je veoma važno obraćati pažnju na taj detalj.

Akvaponija može biti savršen ekološki sistem ako smo ga dobro postavili. Međutim, na putu do odličnih prinosa i zdravih biljaka i riba nailazimo na prepreke koje su u najvećoj meri rezultat neinformisanosti o akvaponskom načinu uzgoja.

Osnovni problemi koji se mogu javiti sa biljkama su:

• nedostaci i toksičnosti nekih hranljivih elemenata
• usporen rast
• neujednačeno zrenje plodova
• slab prinos useva

Osnovni problemi koji se mogu javiti sa ribama su pre svega:

• umanjena pokretljivost
• nedovoljno kiseonika
• bolest škrga
• pojedinačni i grupni pomor

Osnovni problemi sa vodom u akvaponičkim sistemima su:

• algae bloom
• temperatura
• pH
• tvrdoća
• umanjen rastvoren kiseonik DO
• mala količina nutrienata

Osnovni problemi samih akvaponičkih sistema su:

• curenje i gubitak vode
• problemi sa kiselošću / alkalnošću
• nepravilna filtracija
• problem sa protokom vode
• nepravilno odabran metod uzgoja
• neodgovarajuća podloga za uzgoj
• snaga pumpe
• dostupnost ili višak svetlosti

Svaki od ovih problema potrebno je shvatiti ozbiljno i pristupiti mu stručno iz razloga što je svaki od problema uzročno posledično vezan za naredni problem.Primeri:

Alge su esencijalni deo ekologije i neizostavno se nalaze u sistemu akvaponije. Potrebno je poznavati njihovu prirodu ponašanja i kako utiču na naš sistem. Mnogi faktori koji bi stvorili manje ili veće probleme su nevidljivi golim okom. Upravo zbog toga potrebno je imati svest o preprekama na koje možemo naići baveći se akvaponijom.

Kako da znamo da li je sistem sposoban da prehrani željenu količinu povrća?

Veštački ekološki sistemi mogu biti savršeni jedino ako se u potpunosti ispoštuju sve zakonitosti koje određuju uspešnost samog projekta.

Svakako pored navedenih problema potrebno je razumeti i važnost procene koje ćemo useve uzgajati. Upravo zbog značajnih “startup” troškova treba imati na umu isplativost samog sistema. Prilikom planiranja i izgradnje akvaponičkih sistema potrebno je uskladiti:

• površinu kojom raspolažemo
• procenu tržišta koje ćemo useve plasirati
• prostor koji nam je na raspolaganju za proširenje sistema
• cenu nabavnog materijala

PAMETNO BAŠTOVANSTVO

Kao što su danas veoma popularni sistemi “pametnih kuća” koji doprinose brzom i zdravom konceptu života 21. veka tako i “pametno baštovanstvo” postaje sve zastupljenije u svetu.

Kompletan sistem akvaponije moguće je povezati na jedinstven informacioni sistem i upravljati njime na daljinu. Zbog svoje “urbanosti” ovakav vid proizvodnje dozvoljava da se na istoj površini uzgaja i do 6x više proizvoda u odnosu na tradicionalne načine proizvodnje. Ovo je veoma pogodno za gradske sredine, male površine i sredine u kojima je smanjena dostupnost vodenih izvora.

Treba imati u vidu da su za ovakav SAMOODRŽIV SISTEM potrebni značajni “startup” troškovi i da je za njegovo postavljanje u rad veliku ulogu igra znanje i informisanost.

ZAKLJUČAK

Akvaponija može da bude kućni, a naročito i komercijalni sistem. U borbi protiv zagađivača životne sredine i korporatizma, akvaponija igra sve veću ulogu u svetu. Lokalna prodaja proizvoda smanjuje troškove transporta i doprinosi umanjenju emisije CO2.

Kao permakulturno projektovani sistem, akvaponički sistem naročito doprinosi postizanju zdravlja i zadovoljstva kod ljudi koji se bave akvaponijom. Podstiče jačanje društvenih zajednica i oporavku naše planete i globalnih ekosistema na zemlji od kojih zavise i naši i životi budućih generacija.

Permakultura predstavlja mešavinu modernih saznanja i tradicionalnog iskustva i veština u cilju projektovanja efikasnog okruženja koji koristi obnovljive resurse i sile koje postoje u prirodi samo ih treba pravilno iskoristiti.

Akvaponija je revolucija čiste i zdrave hrane u čiju proizvodnju je uključena cela familija. Kada se ispoštuju sve zakonitosti za projektovanje akvaponijom se veoma lako upravlja. Prate se osnovni parametri vode i brine se o samim biljkama. Preostali su jedinu prijatni trenuci hranjenja ribe i ubiranja plodova. Upravo iz tih razloga akvaponijom se bave farmeri od 7 – 77 godina.